Značaj strateškog planiranja

Smatram da je ova tema vrlo uzbudljiva jer je poslovni uspeh strogo povezan sa postojanjem dobrog strateškog planiranja. Tokom godina rada u ovoj oblasti, na svoje razočaranje, otkrio sam da većina kompanija nema dobro strukturiran strateški plan koji je u skladu sa ekonomijom i njihovom tržišnom realnošću. To može biti zbog nekoliko faktora, ali ovo su najvažniji: 

• Kompanije se osnivaju kao porodični posao: kako su godine prolazile, ne smatraju da je potrebno menjati modele koji su im pomogli da rastu. Te iste kompanije karakteriše vrlo ograničen krug rukovodilaca, u kome ljudi koji nisu članovi porodice možda nikada neće imati mogućnost da zauzmu važan položaj. 
• Kompanije koje započinju kopiranjem drugih poslovnih modela: ove organizacije nastaju kao rezultat toga što druge kompanije uplaćuju otpremninu zaposlenom koji želi da krene stopama svog šefa, uspe da kopira deo posla, ali ne razume bilo šta o poslovnoj filozofiji i izgradnji čitave strukture. 
• Samo kao ilustracija postoji i poslovni model u kojem je tipično zapošljavanje ljudi koji su, u teoriji, akademski kvalifikovani za zauzimanje rukovodećih položaja, ali koji nemaju iskustva, pa kada svoje znanje moraju da primene u praksi, shvataju da svet nije onakav kakav su očekivali i to će imati uticaja na kompaniju i njenu strukturu. U svakom slučaju, postoji mnogo drugih razloga zbog kojih kompanije nemaju srednjoročni strateški plan koji bi mogao da poboljša njihovu proizvodnju, kvalitet i standarde performansi. 

Međutim, uprkos prethodnom, ovaj članak ima za cilj da čitaocu omogući razumevanje važnosti strateškog planiranja, tako da mogu ukratko na vrlo specifičan način predstaviti i objasniti strukturu koja se sastoji od 4 opšta koraka strateškog planiranja. Nakon što to učinim, očekujem da će se svako od vas složiti sa mnom da je kompanija bez strateškog planiranja poput broda koji će se nasukati. 

1. Interna analiza je polazna osnova: ovo mora pokazati trenutnu situaciju kompanije iz svih njenih različitih oblasti. Interna analiza uključuje radno okruženje, operativni sistem, raspoložive i potrebne resurse, standarde kvaliteta, postojanje ili nedostatak ciljeva, priručnike za zaposlene, operativne priručnike, institucionalnu filozofiju, organizacionu šemu, etički kodeks, uvodne priručnike za novozaposlene, interne propise, itd. Ne postoji standardni zahtev u vezi sa svakom linijom potreba; svaka kompanija se potpuno razlikuje od ostalih i ovo mora biti potpuno prilagođen zadatak. S tim u vezi, otkrio sam da, nažalost, većina kompanija vidi ove aspekte kao čist ukras: svakoj organizaciji su potrebni, ali nijedna ih ne sledi ili poštuje. Ni zaposleni ni rukovodioci ne znaju ili nisu sposobni da razumeju misiju kompanije; ciljevi nisu postignuti i to nema posledice; priručnici postoje, ali ih niko ne koristi; postoji organizaciona šema, ali ona se čuva u fioci gde je može naći samo šef sektora za ljudske resurse; u nekim prilikama zaposleni su uznemireni i čini se da nikoga nije briga zašto; postoje procesi zapošljavanja bez željenih profila. Pa, mislim da bi vam neke od ovih stvari mogle biti vrlo poznate ako radite u bilo kojoj vrsti kompanije. 

1. Drugi korak je spoljna analiza: kakva je situacija sa našim klijentima? Šta oni misle o nama? Ko su naši konkurenti? Kako stojimo na tržištu? Koji su budući trendovi na našem tržištu? Kakav uticaj imamo na zajednicu u kojoj radimo? Da li je neposredno okruženje korisno ili štetno za našu kompaniju? Koje druge mogućnosti u vezi sa kompanijom ili našim proizvodima propuštamo? Kako možemo više da rastemo uz mogućnosti koje tržište nudi itd.? Najveći problem koji sam otkrio je taj što se spoljna analiza većine kompanija zasniva na pretpostavkama i nedostaju joj tehnički i istraživački elementi koji zaista mogu predstaviti svaki od ovih faktora sa potrebnom odgovornošću. Primer za to je merenje zadovoljstva kupaca: kompanije koriste iste ljude da bi to izmerile, što može dovesti do pristrasnih rezultata. Neki će reći da je možda problem cena alata i konsultanata, ali ko god tako misli, još nije svestan važnosti istinitosti podataka i kvaliteta pozitivne promene koja se može generisati u kompaniji kada se odluke zasnivaju na specijalizovanim i tačni kriterijumima. 

1. Treći korak sastoji se od uporedne analize: nakon što izvršimo prethodna dva koraka, moramo uporediti sve elemente i kao rezultat ćemo dobiti radne ciljeve. 

1. Konačno, četvrta faza uključuje akcione planove: svaki cilj mora imati akcioni plan sa datumima početka i završetka, odgovornom osobom i, što je najvažnije, indikatorom koji će reći da li radimo stvari ispravno. 

Sad kad smo strukturirali plan, dozvolite mi da vam kažem da je ovo vrlo ozbiljan posao i da ni iz jednog razloga ne treba olako shvatiti nijedan element; svaka osoba u kompaniji mora da učestvuje u njegovom razvoju, svi moraju da imaju odgovornost da ga podrže, a sam plan će integrisati sve elemente kompanije u koherentni interdisciplinarni tim koji je posvećen organizaciji. 

U poslovnom svetu uspešne kompanije imaju strateški plan kako bi ga primenile, ne samo da bi ga imale, i to za njih čini razliku.